kako sam postala prica
Tuzna sam. Uvek sam tuzna. Depresija se danas upotrebljava bas za sve pa i za obicnu ljudsku tugu, a u takvoj upotrebi te reci, razne osobe ne misleci, sebe ili drugog nazivaju psihicki obolelom osobom hocu reci ludakom, jasno je da meni ne bi smetalo ni da sam depresivna, ali bolji opis mog stanja je ljudska tuga sa bolom. U nasoj Varosi (zasluzuje li veliko slovo?) to je najgora stvar koja moze da te zadesi no mene je zadesila jos davnih dana pa ne znam ni kako bih zivela, a ni kako bi neko nekom objasnio pri ogovaranju o kome se radi kad mom imenu ne bi dodao cuveni prefiks LUDA. A da se hvalim siframa, xaxa!
Realno gledano ja bih bila jedna sasvim dosadna persona da me nisu snasle bas sve one nesrece koje su zgodne za pricanje, mislim ne moje ali smatracu se obaveznom da blagovremeno ispricam moju pricu, polako, brzo nije ni moguce jer je podugacka, pricanje uz kafu, terapijsko pricanje (samo kad mene nije to snaslo), pa zlobno pricanje... prica koliko hoces, a tek na plodnoj pustoj dosadnoj zemlji price se primaju i rode nove, mutiraju pa postaju sablasne, samim tim jos zanimljivije i tako ispricane ili jos bolje prepricane i eto JA postadoh cak zagonetna junakinja raznih prica.
A o metadonu necu odmah, nekako je i to dugacko, pa onda neka bude bar valjano i promisljeno i istinito.
ISTINA?xaxa
